LAJBOVIČ

Dostupnost proizvoda: Da  /  

Aleksandar Pavlović
Izdavač: Književna omladina Srbije
ISBN 978-86-7343-355-3
Povez: Broš
Pismo: latinica
Žanr: drama
Br.strana: 90
Godina: 2019.

Array
400,00 Дин.

U kojoj meri humor može biti sredstvo društvene promene? Na ovo i mnoga druga pitanja odgovara Aleksandar Pavlović u svojoj novoj knjizi dramskom tekstu ,,Lajbovič'' - osvedočenu kritiku društva, predstavljenu kao dramska satira i sjajan humor.
Osobine ljudi koje rado kritikuje jesu pohlepa, licemerje, apsurd i otuđenje. Takođe, Aleksandar kroz tekst često pokazuje sliku negacije čoveka u društvu i nametnute mu stavove i pravila ponašanja, sliku sistema bez pogleda na budućnost.
Jedna od ključnih tema koju knjiga razmatra jeste suština i poreklo zla koje se ispoljava kroz odsustvo morala, odnosno, njegova psihološka, filozofska i metafizička osnova.
Najveća vrednost ,,Lajboviča'' jeste konstantno maestralno poigravanje i obojenost ironijom. Кnjiga odlično balansira između ozbiljnosti i šaljivosti, naučnog i dnevničkog diskursa te je istovremeno borbena i tankoćutna, slatka i gorka, razumna i srčana. Visokim stepenom psihoanalize, knjiga pršti užitkom tumačenja i čitanja (kroz psihoanalitički filter) kojim lako preplavljuje čitaoca, a nosi je prodoran i retko mudar glas koji uistinu vredi saslušati.
U vremenima krize, umetnici kao što je Aleksandar Pavlović, svedoče. Vidljiva je njihova kritična uloga u smislu društvene savesti i moralnih kritika, kao i njihovo zajedničko delovanje. Oni obezbeđuju suštinski izlaz za opseg povišenih emocija koje osećamo: konfuziju, frustraciju, anksioznost i beznađe. Što je najvažnije, oni nas podsećaju na radost života, snagu i otpornost ljudskog duha.
I ne zaboravite, humor je fenomen intelekta, a kada se uspešno prenese na papir oprobana je formula za kvalitetno provedeno vreme uz knjigu, i pozitivan stav.
Verujemo da ćete uživati uz Lajboviča i njegove drugare!


Aleksandar Pavlović, Amsterdam (Holandija)

,,Rođen sam na Crvenom krstu u Beogradu 1968. godine. A onda sledi preseljenje na Rospi Ćupriju, pa u Mirijevo. U Mirijevu pravi raj za derane, jurcanje liftovima i smucanje po atomskim skloništima. Treniramo karate i kung-fu u seoskim voćnjacima. Ja sam u tim disciplinama bio poprilično smotan. U 12. Beogradskoj gimnaziji aktivno filozofiram, na časovima, u kafani ili šetajući sa šik devojkama. Roditelji mojih drugara obično su me nazivali kulturnim dripcem ili inteligentnim probisvetom. Vojni rok sam kao i mnogi završio u inostranstvu. Pre početka sukoba vrzmao sam se po Evropi, brao pomorandže i špargle, učio razne životne škole. Diplomirao sam Etnologiju u azil centru, deleći sobu sa dvadesetak Iranaca i Paštuna. Još nisam našao instituciju koja bi mi tu diplomu i zvanično izdala. Oženjen sam sa Minu-Šarlot i imam dvoje dece, Juliju i Dejana. Šarlota je inače odlično integrisana, priča srpski jezik i uvek prospe vodu za mnom kad krenem u neki novi katastrofalni projekat. Zadnjih četrnaest godina radim kao statista u Holandskoj operi, i u još sijaset nekih bez veze fabrika. Obično prebivam u Amsterdamu, Beogradu i Gornjem Adrovcu.''

TOP