DROLJICA

Dostupnost proizvoda: Da  /  

Letica Milovanović
Izdavač: Književna omladina Srbije
ISBN: 978-86-7343-377-6
Povez: broš
Pismo: ćirilica
Br.strana: 65
Godina: 2019.

Array
400,00 Дин.

Ako tražite priču o seksi, nekonvencionalnoj i provokativnoj igri ljubavi u virtuelnom svetu, ovo je roman za vas!
Roman koji svedoči o svetu i vremenu u kome živimo, a ne bajka koja ljudima zaklanja pogled na sve što nas okružuje.

''Droljica'' je priča o Ani, ženi koja posle razvoda shvata da se našla u svetu totalne moralne erozije. Snalazi se i bori kao poslovna žena, ali kada je ljubav u pitanju, shvata da se sve pretvorilo u ''goli seks'' i interes.
Karakterna i principijelna obećava sebi da će radije ostati sama, nego da bude nečiji hir. Međutim, to od čega beži u stvarnom svetu, postaje njena stvarnost u virtuelnom. Bezazleno dopisivanje Ane i Alekse prerasta u neslućenu strast, ali se bolno završava po nju. Naviknuta da dostojanstveno korača kroz život, ona pronalazi način da prevaziđe razočaranje, a život je taj koji se uvek potrudi da se svi dugovi namire.

U sajber prostoru ljudi se zaljubljuju, trguju, pljačkaju, druže se ili ratuju. Štaviše, izvesno je da će se bitke budućnosti rešavati u tom prostoru, a ne u ovom, tzv. realnom. Otuda ozbiljni ljudi, narodi i države moraju da budu prisutni u tom prostoru, odnosno moraju da ga zaposednu na isti način na koji se zaposeda i tzv. stvarni, realni prostor.
Međutim, roman je u neku ruku i svojevrsna kritika i demistifikacija savremenog načina života.
Kroz opise eksplicitnih scena glavnih likova, autor je želeo da sam čitalac otkrije i drugu stranu online komunikacije sa nepoznatim osobama, poručujući da njeni junaci zapravo ne žive virtuelni život, već im je internet sredstvo za sticanje novih poznanstava iz kojih proizilaze opasnosti.

,Kroz život sam uvek koračala smelim koracima, ponosno noseći na leđima i poraze i pobede sa istim žarom. Porazi su me činili jačom, hrabrojom i smelijom, a pobede davale snagu i spoznaju da mogu stići do cilja, a njega sam znala oduvek. Znala sam da hoću biti svoja. Imala sam prijatelje među lošim ljudima, do onih sa prefiksom -  doktor nauka. Pri tom, moja ličnost nije bila umanjena ni ukoliko bih popila kafu sa nekim ko je bio na ivici zakona. To je njegov pečat, a ne moj.

A ko sam ja? Pitanje koje me je navelo na duboko razmišljanje. I baš kao što reče moj profesor matematike iz srednje škole, Aleksa Srdanov: ” Na pitanje ko si ti, ljudi će uvek nabrojati ono što nisu, ili šta misle da jesu, ali nikada pravu istinu.” Zato sam počela sam da istražujem - ko sam ja?

Dete rođeno u seljačkoj porodici janura daleke 1970. godine. Dete koje je raslo u patrijarhalnoj sredini, vaspitavano onako kako su ti prostodušni seljaci, koji su se zvali mojim roditeljima, najbolje znali i umeli. Dete koje je ni samo neznajući kako, još sa sedam godina počelo da shvata će život biti neprekidna borba.

Ni danas nisam zaboravila ogromne školske stepenicena na čijem sam vrhu stajala kao na pijedestalu, iz razloga što sam za jednog prvaka savršeno čitala ćirilicu i latinicu. Na moje mesto je ubrzo stavljen neko čija je vrednost bila mnogo manja.

Kasnije sam se mnogo puta nalazila u situacijama da budem postavljena na mnoge pijedestale, ali sam ih uvek vešto izbegavala. Sama činjenica da sam do njih stigla, meni je bio uspeh. Na tron su postavljani nečiji i sklanjani kad bi postali ničiji. A ja sam oduvek bila svoja. Tvrdoglava,  bezobrazna, i uporna. Da, to sam bila i ostala i dan danas.
Sada, posle gotovo pedeset godina, kad pogledam iza sebe, vidim malenu devojčicu kako sedi na ogromnom kamenu za koji niko nije znao da joj objasni kako se tu našao, i zamišljeno gleda u budućnost. Put od nje do mene je baš onakav kavim ga je sa tog kamena zamišljala. Trnovit, težak, sa mnogobrojnim odlascima i niti jednim povratkom. Put sa jasnim ciljem i zdravim ambicijama.

Srećna sam i zadovoljna svojim životom, poslom koji radim i najvećim bogatstvom koje imam - moja dva sina, Stefan (20 godina) i Branislav ( 14 godina).''

TOP